Blog
Bilo je to kasno u noć, pri kraju naše pete ceremonije ajauaske. Maestra Huana bi, u svim ceremonijama, sela ispred svakog pojedinca u našoj grupi i pevala ikaro…ili bolje da kažem - kanalisala viziju u zvuk. Kaže se da ajauaska, ili duh ove svete biljke, otvara viziju Onanji (aka šaman, iscelitelj)
Prošlo je devet dana od kad je uragan četvrte kategorije prošao kroz naše očaravajuce (kako ga ovde nazivaju), ostrvo Portorika.
I ako možda čudno zvuči, ali sve ovo vreme nisam imala strah of uragana. Ni pre, ni u vreme očekivanja i pripremanja, kao ni nakon 17 sati trajanja bučnih vetrova i kiše. Osećam se stabilno, mirno i strplivo, osobine... opširnije
U svakom od nas postoji dete koje veruje u čuda. To dete se nada i priželjkuje jedno čudo svake noći kada pogleda u nebo - u taj čarobni prostor ispunjen beskonačnim brojem zvezda - i razmišlja koju bi želeo da poseti u snovima ove noći. Neki od nas, uprkos svojim godinama, još uvek tajno veruju u bajke, patuljke i vile. Mi smo, verovali ili ne,... opširnije
Nakon nekog vremena, godina, možda čak i života, istraživanja svoje svesnosti, svog srca i duše, čovek dodje na neko bezimeno mesto unutar sebe. To zapravo nije ni mesto, ni osoba, ni stvar, ni trenutak u vremenu. To nešto bezimeno je istovremeno punoća i praznina…život koji još uvek nije proživljen, iskustvo koje se nije desilo, žudnje koje su... opširnije
Prošla godina kao da se prelila u ovu novu, 2017. Plodovi raznih izbora, kako ličnih tako i kolektivnih, sazrevaju i manifestuju se sad u januaru. Tako da baš ovi dani ne izgledaju, bar meni, kao neki početak, već više kao kraj krajeva. Razmišljam o mom komšiji koji je pre par nedelja napustio telo nakon relativno kratke bolesti…kancer.... opširnije
Jedna od naizgled najlogičnijih i najjednostavnijih stvari je voleti sebe. Srce, da bi funkcinisalo i snabdevalo sve organe hranljivim sastojcima i kiseonikom putem krvi, mora prvo da tu istu krv da sebi. Inteligencija naše majke prirode i njene organizacije života su prosto genijalne. Medjutim, svi i suviše dobro znamo da stvari nisu baš tako... opširnije
Svega par “kolena” unazad, u vreme kada su naše bake i deke bili deca, nije bilo retko i neobično imati u selu bar po jednu vidaricu. Bile su to najčešće žene koje su svoje znanje primile usmenim i praktičnim putem od svojih majki i baka.
Tamno sivi, teški i gusti oblaci se polako nadvijaju iznad mene. Ležeći na pesku posmatram pticu, visoko na nebu, kako svojim krilima lagano dodiruje oblake. Izgleda kao da klizi po nebu, prvo u krugovima, a potom krivudavo krstareći kreće se dalje ka svom cilju. Pitam se da li uopšte zna kuda leti, pitam se da li je to uopšte važno ptici u ovom... opširnije
Uprkos obilnoj kiši koja je oprala visoravan Goiås prošle noći, osvanulo je sunčano i sveže jutro. Vazduh je ispunjen delikatnim, a opet tako jasnim i prodirućim cvrkutom ptica koje preleću preko plave pozadine prostranog neba, da bi potom zaronile u bujne krošnje tropske šume.
Tako je tiho u Abadianiji ovog subotnjeg popodneva. Povremeno čujem cvrkut ptica, čija pesma pozove moj pogled ka prozoru. Tu ispred nalazi se nalazi krošnja drveta ukrašena nezrelim plodovima manga, koji se tako nečujno ljuljuškaju na blagom povetarcu. Sve je ovde u službi Božanskog, meditacije i pronalaženja unutrašnje tišine. Srce u ljubavi je... opširnije