Napisala Katarina Subotić
Thai Chi je drevna borilačka veština, poreklom iz Kine, koja se danas uglavnom praktikuje zbog svoje zdravstene blagodeti. Većina ove dobrobiti je takodje poznata današnjoj zvaničnoj medicini: usporeni pokret, od kojih se sastoji tai chi, doprinosi sniženju povišenog krvnog pritiska, smirenju nervnog sistema ( umanjujući stres), jačanju kostiju i mišića, ublažavanju simptoma artritisa, pomaže snižavanju nivoa šećera u krvi, itd. Dakle najjednostavnije rečeno: uravnotežuje kompletan organizam. Poboljšava kordinaciju i fokus.
Thai Chi nije samo fizička vežba. Osoba može imati mnogo više dobrobiti od njegovog praktikovanja ukoliko uključi i svoj um. A svi znamo koliko to može biti težak zadatak.
Kada u tome bar ponekad uspemo, thai chi nas može odvesti u drugu dimenziju. To je dimenzija centra ili hare ( prema Barbari Brenan). To je mesto gde nema teskobe, bola, dosadjivanja ili bilo kog drugog stanja u koje nas naš um može uvući. Spoljašnje okruženje tada prestaje da postoji na način na kojima nam je u našem svakodnenvnom životu znano. Centar se tada, umesto jedne tanane linije koja vertikalno prolazi sredinom našeg tela, ekspandira celim torzom.
Svi pokreti tada potiču iz našeg torza a ne iz ekstremiteta, kako to na prvi mah možda da deluje. Torzo je, poput stabla drveta, izvor života. Svi vitalni organi su smešteni u njemu, a dobar energetski tok oko i unutar samih organa doprineće blagostanju osobe.
Energija se tada iz centra našeg tela može proširiti na periferiju, u noge, ruke i vrat. Zamišljena središna linija se, uz pravilno disanje, tada ekspandira kao cev i ide ka dole, sve do zemlje i njenog rastopljenog jezgra.
Kako uopšte možemo dopreti u zemlju tako duboko, i tako visoko do samog neba iznad nas? Verovali ili ne, moguće je, i to pomoću disanja.
Kao u mnogim unutrašnjim prakasama, i u thai chiu, disanje predstavlja važan element. Po mom skromnom mišljenju, kada svesno dišemo, raste i naša sposobnost da se utelovimo i postanemo svesniji našeg sistema energije i svesnosti. Svesno disanje pomaže umu da se smiri od uobičajenog lutanja i odsutnosti, i da se uskladi sa telom i sadašnjim trenutkom.
Kaže se, da kada dišemo, bubrezi se pomeraju nekoliko centimetara gore i dole. Ovaj pokret puni i hrani, pojačava cirkulaciju krvi i kiseonika u organima (u kineskoj medicini bubrezi se po važnosti nalaze odmah iza srca ).
Kada dišemo na thai chi način, takodje poznato kao obrnuto disanje, mi ekspandiramo donji deo abdomena i doživljavamo otvaranje i zatvaranje regije bubrega i ispod njih (ovo je veoma korisno za bol u donjem delu ledja). Ubrzo nakon što smo počeli da dišemo na ovaj način, osetićemo toplotu u abdominalnoj regiji i pokretanje energije u crevima ( korisno za defekaciju – poboljšanje izbacivanja izmeta, kao i kod slučajeva zatvora). Prateći dah, spuštamo se kroz naše noge, skroz dole u zemlju. Narastajuća energija će isto tako stići do srca i pojačati njegove otkucaje – sistole i dijastole. Cirkulisanje energije u regiji iza srca otvara ga ka drugim dimenzijama.
Postavljanje brade u niži položaj otvara zadnji deo vrata, koji je često sabijen zbog sedentarnog načina zivota. Glava je “zakačena” na zamišljenu nit koja dolazi sa neba.
Kao što vidite, odigrava se jedna vrsta masaže unutrašnjih organa dok svesno i sa namerom dišemo, udišući vazduh unutra i izdišući ga napolje (obrnuto disanje poznato kao i prenatalno disanje).
Na ovaj način ne ulažemo mnogo napora i snage u pokret. Odozdo smo podržani od strane zemlje a odozgo od neba, sa svim pokretima koji dolaze iznutra, iz neograničene fontane našeg jezgra. Pokreti tada ne počinju niti se završavaju u sebi, već su naprosto rezultat namere duše da se kreće, istražuje i doživljava.
Pitam se, kada bi smo bili sposobni da budemo u centru većim delom vremena, kako bi naši životi izgledali? Verovatno sa mnogo više uštedjene energije, manje napora, i sa više stabilnosti i harmonije.
Dok to ne postignemo, svakodnevno praktikovanje thai chia će nas iznova podsećati ko smo mi zapravo: beskrajna bića čije se postojanje prostire izvan vremena i prostora. I zaista je čudesno iskusiti sve to dok nežno pokrećemo svoje fizičko telo. Thai chi je instrument koji pomaže da se usklade telo, um i duša.
U slučaju da se pokret i ne manifestuje odmah, mi ga čekamo…sve dok se jezgro ne pokrene iznutra.