Istinski Impuls - Treća Chakra i Mazohistička Karakterna Struktura

Autor: 
Katarina Subotić
Datum izdanja: 
08.07.2013.
"Jedno su želje, drugo su mogućnosti", čulo se često od starijih članova naših porodica koji su prošli kroz strahote Drugog Svetskog rata. Vreme nemaštine, nemogućnosti i bespomoćnosti je ostavilo traga na njihov sistem uverenja i stav prema životu, kao i na treću chakru, kako individua tako i čitave generacije. 
 
Upravo je treća chakra portal kroz koji se ulazi na mentalni nivo energetskog polja, gde se formiraju uverenja, način razmišljanja, kritike prema sebi ili drugima. Ta uverenja su bazirana na osećanjima, naročito na onima iz druge chakre: kako se osećamo sa samim sobom. 
 
Na žalost, negativna i ograničavajuća uverenja se brže i dublje urežu u psihu nego ona pozitivna, a negativni glasovi znaju da zauzmu, za većinu nas, ponajveći deo uma. 
 
Treći energetski centar, lociran u predelu solarnog plexusa, predstavlja centar individualizacije i nezavisnosti. Treća chakra kaže: Ja imam pravo da imam. Zemlja i voda, elementi koji upravljaju prvom i drugom chakrom, vezani su silom gravitacije, kao i dete do svoje druge godine koje je još u velikoj meri stopljeno sa majkom. 
 
U periodu, od druge do četvrte godine muskulatorni sistem jača, vertikalno kretanje je razvijeno i samim tim i veća nezavisnost deteta. Javlja se slobodna volja, specifične individualne želje i namera da se te želje ostvare. Ovim centrom upravlja element vatre, koji je prvi (posle zemlje i vode) od elemenata koji se kreće vertikalno. 
 
Na fizičkom planu, organi koji dobijaju energiju putem treće chakre su stomak, jetra i žuč, pankreas, slezina kao i ceo mišićni sistem. Vatra varenja uistinu pretvara hranu u drugi oblik energije podoban za ishranu ćelija. Vatra transformiše na fizičkom planu energiju iz jednog oblika u drugi (drvo u toplotu i svetlost) i upravo se u trećoj chakri javljaju prve iskre transformacije u našim životima. Tu se radja impuls za akciju, za promenu i želju da stvorimo život kakav želimo.
 
Od fizičkih senzacija (prva chakra), preko potreba (druga chakra), stizemo do želje i impulsa za delovanjem (treća chakra). Svaka želja je bazirana na potrebi za nečim što nam nedostaje u našem unutrašnjem sistemu ( hrana, kontakt, dodir itd.). Iz ove chakre mi polazimo u akciju za tim što nam je potrebno. Želji se pridružuje volja i mi krećemo ka tome što želimo, ka nečemu što je u spoljašnjem svetu, sa namerom da ga privučemo bliže sebi, imamo, ostvarimo...ispunimo nedostatak i prazninu u unutrašnjem svetu.
 
Ovde se radja i ego koji nam omogućuje da se zauzmemo za sebe, za ono što hoćemo i da to uradimo na način na koji mi hoćemo. Uravnotežen ego je neophodan za zdravo funkcionisanje u ovom svetu. On je mediator izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, pri čemu daje taj dobro poznati osećaj "sebe" kome se vraćamo nakon što donesemo iskustvo u svoju unutrašnjost, sa ciljem integracije.
 
Kroz iskustvo rizikovanja, istraživanja i nastojanja da sledimo svoj impuls za delovanjem u bilo kojoj oblasti života, mi se srećemo za uspesima i porazima. Kada donesemo uspeh u svoj unutrašnji svet mi osećamo da MOŽEMO, dok u slučaju neuspeha osećamo nemoć i krah. Kada se uz pomoć i podršku drugih vratimo na noge, pomislimo ponovo, u jednom trenutku, JA MOGU. Mogu da preživim i uspeh i neuspeh. Kroz ovakva različita iskustava ojačava se sampouzdanje kao i osećaj moći. 
 
Moć često ima negativne konotacije u današnjem društvu: asocira na moć nad drugima, na posedovanje položaja, materijalnih dobara i slično. Domaći i svetski mediji su preplavljeni izveštajima na temu nasilja, političke, ekonomske ili pak vojne moći. Dominacija, viktimizacija, rat: sve se vrti oko toga ko je moćniji i ko će nadjačati drugog, bilo individualno ili kolektivno. Onaj ko je na vrhu, taj ima moć.
 
U individualnom, unutrašnjem svetu ova borba se nastavlja: dominacija superiornih (jače razvijenih) aspekata naše ličnosti nad onim slabijim, koji nisu dobili šansu za razvoj (intelekt nad osećanjima, na primer).
 
Na žalost, ili pre bih rekla radost,  sve ovo nema nikakve veze sa onom pravom, unutrašnjom moći i unutrašnjim autoritetom.
 
Moć počinje sa onim što je sada i ovde prisutno u našim životima. Možda je to baš osećaj bespomoćnosti. Prihvatanje i priznavanje (samom sebi) tog stanja u kome se nalazimo bilo da je tuga, beznadje, neadekvatnost, itd. zahteva hrabrost, drugom rečju snagu i moć da se suočimo sa svojim slabostima i demonima. Traženje pomoći i podrške je znak fleksibilnog ega, ljudskosti i poniznosti a ne znak slabosti. Muškarci koji pokazuju svoje emocije su živa bića koja osećaju, sa velikim, moćnim srcima, a ne slabići koji zapravo žive život robota koji mora da kontroliše ili pak u potpunosti eliminiše svoje emocije.
 
Nadam se da vam ovo daje donekle ideju koliko je moć u današnjem društvu dislocirana, kao iščašen zglob. I zaista takav život zadaje duševnu bol, gubimo sebe i pokušavamo da se stalno uklopimo u iskrivljene slike kolektiva, bilo da je to na porodičnom ili pak društvenom nivou. Gubimo kontakt sa svojim potrebama i sa svojim željama...prestajemo da živimo svoj život i svu snagu, psihičku i fizičku usredsredjujemo na zadovoljenje želja drugih i uklapanje u opšte vrednosti postavljene od strane ko zna koga i ko zna kada.
 
Pri svemu tome naučimo da trpimo, da udovoljavamo drugima i gušimo sopstveni impuls, želju i volju. To je simptom mazohističke karakterne strukture, takodje poznate kao "istrajni karakter". Ovaj karakter nastaje kada roditelj previše kontroliše i tako slama volju deteta i njegovu potrebu za autonomijom, koja polako niče ali još uvek nije dovoljno jaka da stoji na svojim sopstvenim nogama. U tom slučaju potčinjavanje postaje jedini način da se opstane u takvoj atmosferi. Tada se javlja i rascep spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta deteta: spolja se potčinjava, a iznutra daje veliki otpor i ćutke se protivi. Otpor postaje jedino mesto gde istrajni karakter oseća moć (unutrašnja dislokacija moći i autonomije koja se kasnje preslikava na okruženje). 
 
Tako nastaje jedan od najkompleksnijih blokova koji prouzrokuje veliku unutrašnju tenziju i pritisak. Ovo se često ogleda u nabijenom fizičkom telu, velikoj "tvrdjavi" u abdominalnom pojasu, bilo u obliku masnog tkiva bilo kao nabijeni mišići. Zbog česte kritike ili negiranja svoje želje i volje, istrajni karakter ogromnu količinu energije koristi da zaustavi svoj impuls...jer zašto i pokušavati, kad nema šanse da dobijem to što hoću. Ovo uverenje postaje glavni način pristupa životu i lako je zaključiti da iz ove projekcije stvaramo svoju realnost koja dalje potvrdjuje to uverenje. Odatle i velika količina negativnosti, a pošto se uglavnom nalazimo  u pasivnom stanju unutrašnjeg suprotstavljanja (akcije smo se davno odrekli), preostaje nam da mrzimo svet oko sebe, da jadikujemo i porazimo svakog ko iole želi da pomogne. 
 
Osećate li unutrašnju atmosferu mazohističkog karaktera? Puno patnje koja rezultira iz unutrašnjeg konflikta, nedostatak zadovoljstva ....drugim rečima odustali smo od svog života i zaglavili  u začaranom krugu gde jedini način da preživimo (kako mazohista vidi) jeste da se više potrudimo, da teško radimo..."Jer život JE težak, i tu se ništa ne može. "Bespomoćno stanje koje često vodi u zbunjenost, neodlučnost i depresiju.
 
Slepa ulica kod ovog karaktera je što ne vidi da postoji drugi način postojanja osim trpljenja. Moć nije stvar, moć je način, put da se stigne do željenog cilja. Moć izbora. 
 
Izlaz za ovaj karakter leži u istraživanju ambivalencije, pronalaženja impulsa, svog istinskog impulsa, a ne onog koji je bio nametnut od strane autoriteta i veće sile (odraslog). Dolazak u kontakt sa besom, što je taj impuls bio zaustavljen nebrojeno puta u njegovom životu, dovešće ga do osećaja velike teskobe, a potom srama kome je bio izložen zbog sledjenja svog životnog toka (često i kažnjen). 
 
Sram je osećaj koji guši treću čakru kao i životnu silu osobe sa ovakvom energetskom strukturom. Sram blokira energetski tok koji se kreće od nižih chakri i zaustavlja njegovu transformaciju u akciju. Kada smo posramljeni, stidimo se sebe samih kao i svog instinkta, i zaključujemo da se ti impulsi moraju kontrolisati umom. Sva spontanost i autentičnost nestaju iz života, a ono što ostaje je zadržavanje svega što bi se pokrenulo, unutra. Svako kretanje impulsa prouzrokuje užasnu teskobu i ulažemo sve snage da impuls ne dodje na površinu. Što je sram veći, toliko se bespomoćnije osećamo.
 
Ključno za ovaj karakter je da otkrije gde i kako poražava sebe i zaustavlja svoj život. Ono što su nekad drugi radili, mi sada radimo sami sebi, a da cesto toga nismo ni svesni.
 
I to je bila još jedna od pet životnih priča, pet karakternih struktura. I ako možda neki od nas nisu imali ovakvu životnu priču, bilo u okviru porodice ili za vreme školovanja, pozivam vas da  istražite mesta unutar sebe gde zaustavljate svoj impuls. Ako nije u trećoj chakri, pogledajte u drugu, petu, četvrtu, što znači u različitim aspektima svog života: odnosima, seksualnosti, izgovaranju svoje istine, kreativnoj ekspresiji, itd.
 
Kako se upoznajemo sa sledećim strukturama sve više ćemo nailaziti na slojeve i kombinacije različitih sistema odbrane.
 
Do tada, uživajte u  jedinstvenom impulsu svoje životne sile i njene kreacije.
 
 
Katarina Subotić
B.S. Brennan Healing Science
 

Dodaj komentar