Blog

Tue, 27/11/2018 - 3:53pm katarina
Nakon bitke kod Kurukšetre u Indiji, petorica braće Pandava došla su na jezero da se odmore. Kad se probudio, najstariji Judištir, shvatio je da su sva njegova braća pomrla jer su pili vodu iz jezera. U tom trenutku čuo je glas sa neba koji mu je rekao: "Tvoja braća su mrtva, ali mogu da ih oživim ako tačno odgovoriš na sledeće pitanje". Judištir... opširnije
Sun, 04/11/2018 - 12:07am katarina
Bio jednom jedan seoski poglavica koji je odlutao duboko u amazonsku džunglu. Na obali reke Ukajali naišao je na visoko drvo i bio zaprepašćen preobražajima koji su se dešavali na njegove oči. Ptice koje su čučale na granama tog drveta pretvarale su se u ribe i ronile duboko u vodu. Ribe koje su plivale u senci drveta pretvarale su se u ptice i... opširnije
Tue, 23/10/2018 - 12:09am katarina
Bilo je to kasno u noć, pri kraju naše pete ceremonije ajauaske. Maestra Huana bi, u svim ceremonijama, sela ispred svakog pojedinca u našoj grupi i pevala ikaro…ili bolje da kažem - kanalisala viziju u zvuk. Kaže se da ajauaska, ili duh ove svete biljke, otvara viziju Onanji (aka šaman, iscelitelj)
Wed, 17/01/2018 - 1:22am katarina
Prošlo je devet dana od kad je uragan četvrte kategorije prošao kroz naše očaravajuce (kako ga ovde nazivaju), ostrvo Portorika. I ako možda čudno zvuči, ali sve ovo vreme nisam imala strah of uragana. Ni pre, ni u vreme očekivanja i pripremanja, kao ni nakon 17 sati trajanja bučnih vetrova i kiše. Osećam se stabilno, mirno i strplivo, osobine... opširnije
Wed, 06/12/2017 - 4:33pm katarina
U svakom od nas postoji dete koje veruje u čuda. To dete se nada i priželjkuje jedno čudo svake noći kada pogleda u nebo - u taj čarobni prostor ispunjen beskonačnim brojem zvezda - i razmišlja koju bi želeo da poseti u snovima ove noći. Neki od nas, uprkos svojim godinama, još uvek tajno veruju u bajke, patuljke i vile. Mi smo, verovali ili ne,... opširnije
Fri, 07/07/2017 - 8:58am katarina
Nakon nekog vremena, godina, možda čak i života, istraživanja svoje svesnosti, svog srca i duše, čovek dodje na neko bezimeno mesto unutar sebe. To zapravo nije ni mesto, ni osoba, ni stvar, ni trenutak u vremenu. To nešto bezimeno je istovremeno punoća i praznina…život koji još uvek nije proživljen, iskustvo koje se nije desilo, žudnje koje su... opširnije
Mon, 23/01/2017 - 11:01am katarina
Prošla godina kao da se prelila u ovu novu, 2017. Plodovi raznih izbora, kako ličnih tako i kolektivnih, sazrevaju i manifestuju se sad u januaru. Tako da baš ovi dani ne izgledaju, bar meni, kao neki početak, već više kao kraj krajeva. Razmišljam o mom komšiji koji je pre par nedelja napustio telo nakon relativno kratke bolesti…kancer.... opširnije
Sat, 29/10/2016 - 4:41pm katarina
Jedna od naizgled najlogičnijih i najjednostavnijih stvari je voleti sebe. Srce, da bi funkcinisalo i snabdevalo sve organe hranljivim sastojcima i kiseonikom putem krvi, mora prvo da tu istu krv da sebi. Inteligencija naše majke prirode i njene organizacije života su prosto genijalne. Medjutim, svi i suviše dobro znamo da stvari nisu baš tako... opširnije
Sat, 30/07/2016 - 7:58pm katarina
Svega par “kolena” unazad, u vreme kada su naše bake i deke bili deca, nije bilo retko i neobično imati u selu bar po jednu vidaricu. Bile su to najčešće žene koje su svoje znanje primile usmenim i praktičnim putem od svojih majki i baka.
Mon, 25/01/2016 - 4:41pm katarina
Tamno sivi, teški i gusti oblaci se polako nadvijaju iznad mene. Ležeći na pesku posmatram pticu, visoko na nebu, kako svojim krilima lagano dodiruje oblake. Izgleda kao da klizi po nebu, prvo u krugovima, a potom krivudavo krstareći kreće se dalje ka svom cilju. Pitam se da li uopšte zna kuda leti, pitam se da li je to uopšte važno ptici u ovom... opširnije

Pages